Zbogom Homolje...

Želimo da skrenemo pažnju javnosti da je nedavna odluka da se napreduje sa planom detaljne regulacije za Vetropark Gornjak izazvala veliku zabrinutost jer se bojimo da će ova nastojanja da se javnost obmane skrivajući istinu iza propagande o obnovljivim izvorima, ostaviti za sobom uništenu i zauvek izmenjenu prirodu ovoga kraja. Homoljske planine su svedočanstvo lepote netaknute divljine koja oduzima dah. To je bogati pejzaž, sa svojim valovitim brdima, dubokim klisurama, vijugavim rekama i pećinama. Iza tih slikovitih vidika nalazi se svet koji vrvi od života. Homoljske planine se mogu pohvaliti bogatom florom i faunom, bez premca u svojoj raznolikosti i sjaju. Od nežnih pašnjaka bogatih divljim cvećem do veličanstvenog ptica grabljivica i retkih divljači, svaki kutak ove netaknute divljine pulsira ritmom života.

Razlog za strah da će doći do uništavanja ovog našeg blaga …..leži u nezakonitost same odluke jer je poziv za izradu plana direktno u suprotnosti sa postojećim zakonima i međunarodnim sporazumima koji Srbiju obavezuju.

Homolje

Ali možda prava magija Homoljskih planina leži ne samo u pojedinačnim stanovnicima, već u delikatnoj ravnoteži koju zajednički održavaju. Ovim predelom luta neuhvatljivi evroazijski ris, jedan od većih predatora u Evropi. Njegovo prisustvo, zajedno sa prisustvom drugih ugroženih stanovnika poput očaravajućeg velikog plavog leptira, orlova, sivog vuka i drugih veličanstvenih životinja, dodaje osećaj mističnosti ovom divljem carstvu. Ovde svaka biljka i svaka životinja igraju vitalnu ulogu u oblikovanju zamršene mreže života koja održava ovaj krhki ekosistem. Dok se nalazimo na ivici nepovratnih promena, da teškom mašinerijom za gradnju vetroparkova i ogromnim turbinama izvršimo invaziju u ovaj krhki eko sistem važnije je nego ikad razmisliti i razgovarati o posledicama koje ovakvo ponašanje može da proizvede pre nego se upustimo u ovaj posao. Jer u Homoljskom tihom veličanstvu ne leži samo lepota, već i ključ našeg opstanka. Zašto je svet prepoznao lepotu i vrednosti ovoga kraja a mi se prema njemu odnosimo neozbiljno i bahato? Možda je razlog i to što ne znamo šta imamo i koja je vrednost netaknute prirode. Kako bilo odgovornost za zaštitu ovih područja direktno pada na lokalnu zajednicu, koja mora djelovati kao čuvari u skladu sa zaštitnim odredbama regionalnog plana. A razlog za strah da će doći do uništavanja ovog našeg blaga …..leži u nezakonitost same odluke jer je poziv za izradu plana direktno u suprotnosti sa postojećim zakonima i međunarodnim sporazumima koji Srbiju obavezuju, uključujući zakon o planiranju i izgradnji i ključne konvencije kao što su Bernska konvencija, Priroda 2000, Direktiva o staništima i pticama. Ključni problem je kršenje hijerarhijskih principa planiranja i nestručnost kadrova koji se pominju u ovim aktivnostima.

Zato, ukoliko se ne ujedinimo žestoko, obezbeđujući ravnopravno učešće stručnjaka i javnosti protiv profitera i mahinacija investitora i stranih korporacija možemo reći ZBOGOM HOMOLJE!